Радуловић: Да је потписао у Патријаршији, Кривокапић би прекршио Устав

Предсједник Удружења правника Бранислав Радуловић за портал Дана наглашава да је Црна Гора уставна Res Publica, а не феудална заједница и свака Влада је дужна да за овакву природу уговора, прво да га размотри на својој сједници, прихвати или одбије и тек онда, ако га одобри, својим закључком овласти предсједника или другог члана Владе да закључи уговор.

(извор: Дан)


Предсједник Удружења правника Црне Горе др Бранислав Радуловић каже да би црногорски премијер Здравко Кривокапић, да је у Београду 27. маја потписао Темељни уговор прекршио Устав, јер за то није имао одлуку Владе.


Радуловић коментаришући чињеницу да у јавности траје спор око тога да ли је предсједник Владе Здравко Кривокапић имао право да потпише Темељни уговор са СПЦ у Београду истиче у разговору за портал Дана да је Влада, сходно Уставу колегијални а не иникосни орган, па тако нити један предсједник Владе, актуелни или било који други, нема уставна овлашћења да предузима радње из компетенција Владе без саме одлуке Владе.


Одговарајући на питање да ли би да је премијер Кривокапић потписао Темељни уговор у Београду, с обзиром да није зајсејадала Влада и о том питању одлучивала прекршио Устав, Радуловић каже да у тој и било којој другој ситуацији, када би без знања Владе, тј. без њеног зајсједања и одлучивања о искључивим надлежностима Владе (чл. 100 Устава), предсједник Владе сам предузео радње, оне би биле неупитно ван уставних компетенција и овлашћења премијера.


- Тиме би се повриједила уставна позиција Владе јер понављам, Влада је колегијални а не инокосни орган који сходно чл. 102 Устава чине предсједник, један или више подпредсједника и министри. Стога, предсједник Владе који предсједава Владом и руководи њеним радом нема право са сам у њено име доноси одлуке или предузима радње. Дакле, да је наступила ситутација везана за потписивање иста би била поступио супротна Уставу и предсједник би изашао из својих уставних компетенција - каже Радуловић.


Он наглашава да је Црна Гора уставна Res Publica, а не феудална заједница и свака Влада је дужна да за овакву природу уговора, прво да га размотри на својој сједници, прихвати или одбије и тек онда, ако га одобри, својим закључком овласти предсједника или другог члана Владе да закључи уговор.


- Стога, садржај и природа овог акта и све спорности које он са собом потенцијално носи, уз чињеницу да је исти на својеврстан начин и уговор са елементом иностраности јер се закључује са правним лицем са сједиштем ван Црне Горе, захтјевају јасну процедуру и недвосмислену транспарентност процеса, који у конкретном случају нијесу постојали - наглашава Радуловић.


Говорећи о сличним ситуацијама у нашем окружењу предсједник Удружења правника подсјећа на случај у Хрватској.

ЗАКЉУЧАК ВЛАДЕ ХРВАТСКЕ - ВЛАДА ХРВАТСКЕ

- Уколико узмемо, скоро истовјетну ситуацији када су Влада Републике Хрватске и Српска православна црква у Хрватској 2002 године међусобно закључиле уговор, Влада Хрватске је својим закључком овластила тадашњег премијера Ивицу Рачана да исти поптише, позивајући се на устав Хрватске (чл 40 и 41) и чл. 9 Закона о правном положају вјерских заједница. Оно шта је важно нагласити у овом случају је да је у име свих епархија, а на бази Устава СПЦ на који се у уговору позивају обје стране, темељни уговор потписао митрополит загребачко-љубљански Јован, а не тадашњи патријах Павле - закључује др Бранислав Радуловић.